Највеће поверење у Тржишну инспекцију

Тржишна инспекција у последњих годину и по дана на терен је излазила у просеку 65 пута дневно и обавила рекордних 36.000 надзора и то са тек 350 инспектора, а највише због сумњи у незаконито подизање цена. Грађани ову инспекцију виде као најзаслужнију за сузбијање сиве економије, више и од председника државе и Владе, што потврђује 18% испитаника у НАЛЕД-овом истраживању ставова о сивој економији. Поред више од 26.000 редовних и 8.700 ванредних посета, инспектори су обавили и скоро 1.000 саветодавних, како би указали привредницима на пропусте које могу да исправе и тиме избегну прекршајне пријаве и казне. За три месеца од кад је стартовао јединствени Контакт центар републичких инспекција грађани и привреда су упутили чак 4.422 представке (3.355 представка стигло је током ванредног стања). Највише посла имала је управо Тржишна инспекција на коју се односило 34% предмета, јер су се грађани током првог таласа пандемије поред подизања цена најчешће жалили и на одбијене рекламације, нерегистроване малопродаје или неиздавање фискалних рачуна. „Иако су инспектори брзо поступали по пријавама, верујем да би радили још ефикасније, кад би се млађе генерације заинтересовале и више бирале овај позив, чиме би се поправила старосна структура запослених у инспекцијама која сада у просеку износи 57 година. Инспекторе би у раду требало мотивисати тако што би им се омогућило да редовно напредују, као и да квалитетан кадар буде адекватно награђен“ каже Жужана Харгитаи, директорка Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан, која подржава реформу инспекција у Србији. Према подацима за 2019. и 2020. грађани су се Тржишној инспекцији највише обраћали због незаконитог подизања цена у трговинским радњама (61%), затим, пријављивали су сектор услужних делатности (27%), неприхватање рекламација (27%), нерегистроване радње (16%) и неиздавање рачуна (9%). Од пријава које је надлежна инспекција поднела суду, изречено је 536 казни, четири пријаве су одбијене, досуђена је једна ослобађајућа пресуда и једна обустава, а најчешће изрицане пресуде односиле су се на забрану обављања делатности за нерегистроване радње, привремено одузимање робе и отклањање недостатака по Закону о туризму.